Živa je relativno netoksičan metal u elementarnom obliku, u okoliš dospijeva industrijskim onečišćenjima, pesticidima, fungicidima, tijekom spaljivanja otpada i fosilnih goriva. Male količine žive koje se unose hranom ne moraju biti toksične. Apsorpcija i bioraspoloživost ovise o obliku i lipofilnosti spoja. Izlučuju se putem žuči, urina i stolice.

Elementarna živa se dobro apsorbira plućima, dobro prolazi placentu i krvno-moždanu barijeru. Taloži se u mozgu i djeluje neurotoksično. Ionska živa apsorbira gastrointestinalnim traktom ali s niskom bioraspoloživošću, akumulira se u bubrezima. Organometalni spojevi žive apsorbiraju se dobro svim putevima i izrazito su toksični. Metilirana živa je snažni neurotoksin, a neki od simptoma intoksikacije su glavobolja, umor, gubitak pamćenja i vida. 

Povišene vrijednosti ukazuju na izloženost ili trovanje živom.