Bakar je esencijalni element u tragu, prisutan je u raznim tkivima, a najviše u jetri, mozgu, miokardu, bubrezima, kostima i noktima. Nalazi se u sklopu mnogih metaloproteina i nužan je za aktivnost raznih enzima. Omogućava normalan rast i razvoj, eritropoezu, funkciju mitohondrija, stvaranje pigmenta, umrežavanje vezivnog tkiva i prijenos živčanih impulsa. 

U krvi je većinom vezan za ceruloplazmin, transkuprein i albumin. Promjene u koncentraciji bakra prate promjene koncentracije ceruloplazmina. Iz organizma se izlučuje stolicom, a tek mali dio urinom. 

Neki od simptoma nedostatka bakra su neutropenija, hipokromna anemija, bljedilo i osteoporoza. Povećane koncentracije bakra u serumu se javljaju češće, a prilikom otrovanja bakrom dolazi do tahikardije, hemolize, nekroze jetre,gastrointestinalnih simptoma koji uključuju povraćanje, proljev, bolove u želudcu i krvarenja probavnog trakta. 

Određivanje koncentracije bakra u urinu značajno je u dijagnostici Willsonove bolesti.